Кобул Дусовнинг расмий телеграм канали. Каналда дунё ва жамиятдаги ижтимоий сиёсий мавзулар ёритилади... YouTube kanal: https://www.youtube.com/channel/UCCOB7XWIKd-YGBdtWwp3fGw?sub_confirmation=1 Мурожаатлар учун бот 👉
Бу ҳаромхўрларни яна сўкким келаверади негадир. Қизиқ тенденция кетаяпти тармоқларда. Мен таниган ҳурматли инсонлар, зиёли фаоллар ҳам охирги пайтлар сўкиниб пост ёзадиган бўлиб қолган. Мен уларнинг руҳиятини ўзим ичимдан ҳис қилганим учун уларни қораламайман. Чунки ўзим ҳам шунақаман, тўғрими Исмигул Шайҳуддинова ?😊
Чунки бу сўкишлар ва ҳақоратлар шахсларники эмас, бечора мазлум аҳолини вулқондай портлаган дардининг йиғиндиси...
Шунинг учун тармоқларга ҳам кирмай, уни бошқаларга ишлатиб туришга берган эдим. Болаларни ҳам асаблари кўтармай қолди охирги пайтлар. Сиз бунча ғалвани йиллаб қандай ичингизга сиғдиргансиз ака дейди. Бугун ўзим кириб сизлар учун буларни ёздим.
К.Дусов
АБДУЛҲОЛИҚ ҒИЖДУВОНИЙ ҚУДДИСА СИРРУҲУ
Тасаввуфнинг йирик намояндаси, машҳур авлиё, хожагон номи билан шуҳрат қозонган Ўрта Осиё тариқатининг асосчиси ва раҳнамоси Хожа Абдулхолиқ ибн Абдулжамил Ғиждувоний куддусоллоху сирруху 1103 йилда Бухоро яқинидаги Ғиждувон қишлоғида маърифатли оилада туғилди. Ўз қишлоғида дастлабки маълумотни олгач, 22 ёшида илмини такомилга етказиш мақсадида Бухорога келди. Бу ерда ўша даврнинг йирик олимлари ва тасаввуф намояндаларидан етарли таълим олди. Айниқса, машҳур тасаввуф раҳнамоси Юсуф Ҳамадоний (ваф. 1140 й.) билан учрашуви муҳим аҳамиятга эга бўлди. Бу зот уни сўфийлик тариқатига жалб қилди.
Халқ оммаси билан яқинлашиш хожагон тариқатининг асоси эди. Тасаввуфнинг бошқа тариқатларидан фарқли ўлароқ, Ғиждувоний куддусоллоху сирруху сўфийлар учун махсус хонақоҳлар қуриш ва уларда яшашни маъқулламасди.
Ғиждувоний куддусоллоху сирруху ўз таълимотининг саккизта асосий қонун – йўл-йўриқларини ишлаб чиқди. Рухоният оркали, тасаввуфни ғойибона таълим олган ва Ғиждувонийни куддусоллоху сиррухуни ўзига устоз билган Баҳоуддин Нақшбанд хазратлари (1318–1389) бу йўл-йўриқларни тўлалигича қабул қилди. Уларга яна учта қўшди ҳамда жаҳон миқёсида шуҳрат қозонган Нақшбандия тариқатига асос солди. Тасаввуфда муҳим аҳамият касб этган ва сўфийлар учун махсус ишлаб чиқилган бу 11 қонун-қоида, йўл-йўриқлар қуйидагича:
1. Ҳуш дар дам. Худо ёди учун бажарилган зикр асносида ҳар бир нафас ҳушёрлик ва огоҳлик ила чиқмоғи лозим, токи бунда ғафлат юз бермасин.
2. Назар бар қадам. Солик (тариқат аъзоси) қаерда бўлмасин, ҳар бир қадамига диққат билан разм солиб, огоҳ бўлиб юриши керак, токи назари пароканда бўлмасин.
3. Сафар дар ватан. Яъни, солик башарий табиатда сафар қилсин, яъни башарий сифатлардан мулкий сифатларга ва замима (қўшимча) сифатлардан ҳамида (маъқул) сифатларга ўтсин.
4. Хилват дар анжуман. Зоҳирда халқ билан, ботинда Аллоҳ таолонинг ёди билан бўлиш, демак.
5. Ёд кард. Бу қоиданинг маъноси тил ё қалб билан зикр қилишдир.
6. Бозгашт. Зокир (зикр қилувчи) ҳар вақт калимаи тоййибани айтиб бўлгач, орқасидан ўша қалб, тил билан “Худовандо, менинг мақсудим Сенсан, Сенинг ризойингни тилайман”, дейди. Тўғрироғи, бу жумлаларни дилидан ўтказади.
7. Нигоҳдош. Зокир тоййиба калимасини дилида айтаётганда хотира бошқа томонга чалғиб кетишидан эҳтиёт бўлиши лозим, яъни зокир бир дамда ўша муборак калимани бир неча бор так-рорлаб, хотирани жам қилиб олмоғи даркор.
8. Ёддошт. Ҳақ таолони ёдлашда солик ҳамиша огоҳ бўлиб туриши, ўша муборак аъмолни доимо ёдда тутиши зарур.
9. Вуқуфи замоний (вақтинча туриш). Бунда сўфий ўз вақтини қандай ўтказаётганини доимий кузатиб туради. Агар тақво билан ўтказаётган бўлса, Аллоҳга шукр айтсин, агар тақво билан ўтказмаётган бўлса, Аллоҳдан кечирим сўрасин.
10. Вуқуфи ададий (ҳисоблаш учун тўхташ). Муршид белгилаб берган зикрнинг саноғига катта аҳамият бериш. Зикрдан кўзда тутилган маъно ҳосил бўлгач, зикрнинг саноғи бўлмаса ҳам, барибир унга риоя қилиш ҳаётнинг тартиб-интизомли бўлишида катта аҳамиятга эга.
11. Вуқуфи қалбий. Қалбнинг Аллоҳдан хабардор бўлишини таъминлаш. Бу мартабада солик кўнгли Аллоҳдан бошқа ҳеч нарсани ўйламайди.
Абдулхолиқ Ғиждувоний куддусоллоху сирруху 1179 йилда Ғиждувонда вафот этди ва шу ерга дафн этилди.
Буюк мутасаввиф аллома улкан илмий-маънавий мерос қолдирди. Бизгача “Рисолаи тариқат”, “Рисолаи соҳибия”, “Васиятнома”, “Аз гуфтори Хожа Абдулхолиқ Ғиждувоний” деган асарлари етиб келган. Бу қўлёзмалар дунёнинг бир қанча кутубхоналарида сақланмоқда.
«Эзгулик» инсон ҳуқуқлари жамияти «Озодлик, тенглик, биродарлик» халқаро мукофоти билан тақдирланди
Франция Инсон ҳуқуқлари бўйича Миллий маслаҳат комиссияси — «Эзгулик» инсон ҳуқуқлари жамиятини Ўзбекистонда рўйхатдан ўтган ягона мустақил инсон ҳуқуқлари ташкилоти эканлигини таъкидлаган. Мукофот 10 декабр – Инсон ҳуқуқлари кунида Парижда Франция бош вазири томонидан жамият раҳбари Абдураҳмон Ташановга топширилади.
👉 https://kun.uz/kr/09870037
Kun.uz расмий канали
Самарқандда "Ислом ҳамкорлик ташкилотига аъзо давлатларнинг барқарор ривожланиши учун атом энергиясидан тинчлик мақсадларида фойдаланиш истиқболлари: халқаро ва миллий тажриба” мавзусидаги халқаро конференция ўз ишини бошлади. Унда, жумладан, Халқаро атом энергияси агентлиги бош директори Рафаэль Гросси иштирок этмоқда.
Тадбирнинг очилиш маросимида Президентимизнинг анжуман иштирокчиларига мурожаатини ўқиб эшиттирдим.
Давлатимиз раҳбарининг мурожаатида иқлим ўзгаришларининг салбий таъсири ва анъанавий энергия манбалари тақчиллиги яққол сезилаётган ҳозирги шароитда тинч атом ҳаёт сифатини ошириш ва миллий тараққиёт стратегияларини амалга оширишда муҳим муқобил ечим ҳисобланиши таъкидланган. Атом энергияси бўйича илғор технологияларнинг жорий этилиши мамлакатимиз тараққиётига кучли туртки бериши ҳамда янги илмий-технологик ишланмалар ва инновацион иқтисодиётга ўтиш учун имкон яратишига ишонч билдирилган.
Шунинг учун мамлакатимизда соҳанинг ҳуқуқий-институционал асоси мустаҳкамланди, махсус агентлик ташкил этилди, соҳа учун юқори малакали мутахассисларни тайёрлаш тизими жорий этилди. Юртимиз жаҳонда биринчилардан бўлиб, халқаро талаб ва стандартларга мувофиқ кичик қувватли атом электр станцияларини барпо этишга киришди.
Президентимиз ўз мурожаатида Халқаро атом энергияси агентлигига Ўзбекистоннинг бу борадаги ташаббусларини қўллаб-қувватлаётгани учун миннатдорлик билдирди. Самарқанддаги анжуман Барқарор ривожланиш мақсадларига эришишда тинч атомдан самарали фойдаланиш бўйича аниқ тавсия ва амалий таклифлар ишлаб чиқиш учун ғоят зарур мулоқот майдони бўлиб хизмат қилишини таъкидлаб, унинг ишига муваффақият тилади.
—
В Самарканде начала работу международная конференция "Перспективы мирного использования ядерной энергии в целях устойчивого развития государств-членов Организации исламского сотрудничества: международный и национальный опыт". В ней, среди прочих, принимает участие генеральный директор Международного агентства по атомной энергии Рафаэль Гросси.
На церемонии открытия мероприятия я зачитал послание Президента нашей страны участникам конференции.
В послании главы нашего государства отмечено, что в современных условиях, когда все более очевидно проявляются негативные последствия изменения климата и нехватки традиционных источников энергии, мирное использование атомной энергии становится важнейшим альтернативным решением в целях улучшения качества жизни и реализации национальных стратегий развития. Выражена уверенность, что внедрение передовых технологий атомной энергетики даст дополнительный импульс развитию нашей страны, созданию новых научно-технических разработок и переходу к инновационной экономике.
Поэтому в нашей стране укреплены правовая и институциональная база этой сферы, образовано профильное агентство, внедрена система подготовки квалифицированных специалистов для отрасли. Наша страна одной из первых в мире приступила к строительству малых атомных электростанций в соответствии с международными требованиями и стандартами.
В своем послании Президент выразил благодарность МАГАТЭ за поддержку инициатив Узбекистана в этом направлении. Отметив, что конференция в Самарканде станет важной площадкой для выработки конкретных рекомендаций
и практических предложений по эффективному использованию мирной ядерной энергии для достижения Целей устойчивого развития, пожелал успешной работы конференции.
Facebook|Instagram|X
‼️Ёш сиёсатшунос, социолог ва тарихчилар ўқиши муҳим бўлган манбалар!
✅Ўзбекистон давлат арбоблари ва олимлари асарлари:
1. Сафоев С - Марказий Осиёдаги геосиёсат;
2. Хасанов А. - Геосиёсат;
3. Рахмон Фармонов - Ўзбекистон геосиёсати;
4. Хафизова К - Хитой дипломатияси Марказий Осиёда;
5. Т.Турсунмуратов - Марказий Осиё хавфсизлигини таъминлашда илмий-технологик салоҳият омили;
6. Ш.Вохидов, Р.Холиқова - Марказий Осиёда давлат бошқаруви тарихи;
7. Жумаев Р.З, Убайдуллаев У.А, Хўжанов Б.А. - Конфликтология асослари;
8. Сайфиддин Жўрайев - Xалқаро муносабатлар ва халқаро ташкилотлар;
9. Zohidilla Munavvarov - Xalqaro munosabatlarga kirish;
10. М.Хайруллаев - Ўзбек дипломатияси тарихидан;
11. Муртазаева Р.Х. - Ўзбекистонда миллатлараро муносабат ва бағрикенглик;
12. Мусаев. М - МИССИОНЕРЛИК ВА ПРОЗЕЛИТИЗМНИНГ ЖАМИЯТ БАРҚАРОРЛИГИГА ТАҲДИДИ;
13. Қирғизбоев М - Сиесатшунослик;
14. Одилкориев - Сиёсатшунослик;
15. B. Biturayev - Siyosatshunoslikka kirish;
16. Ғойибназаров Ш - Сиёсий маданият;
17. Бахтиёр Омон - Сиёсий етакчининг нотиқлик маҳорати;
18. Ахмадали Асқаров – Ўзбек этногенези;
19. Карим Шониёзов - Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни;
20. Насриддин Назаров - Афғонистон ўзбеклари;
21. M.Boboxo‘jayev - Afg‘onistonning yangi tarixi (1747-1918);
22. И.Бобоқулов. – Афғонистон луғат;
✅Чет давлат арбоблари ва олимлари асарлари:
1. Den Syaopen - Xitoy islohotlarining me’mori;
2. Бодо Шефер - "Ғолиблик қонуниятлари";
3. Юлиан Семёнов - ТАСС маълум қиладики;
4. Nikollo Makiavelli – Hukmdor;
5. Ашин - Элитология;
6. Фукуяма - Сильное государство;
7. Самуель Хантингтон - Цивилизациялар тўқнашуви;
8. Адолф Гитлер - "Менинг курашим";
9. Збигнев Бжезинский - "Великая шахматная доска";
Library @centerasia_library
Каналга обуна бўлинг👇
@centerasiastudy
Одил Мусанов-Арнасойни ҳокими, ҳукумат ишларини яхши тушунадиган, ўз миллатини тарихига муҳаббатли, эл ва улусни қадриятларига, юрти ва давлатига садоқатли, таълим ва фанни қарлайдиган кадр. Ота-онаси унга шундай тарбия берган.
Давлат Раҳбари унга ишонч билдириб, назардан қолган, оғир бир четдаги туманга шу йигитни ҳоким қилди. Одилга менимча бу туман ҳокимлиги ҳам жазо, ҳам мукофот бўлса керак. Ўзим борганман, ростанам оғир туман...
Ғиждувоннинг ҳокими, дўстим Шерзод Ашуровга ҳам тумани жазо ҳам мукофот сифатида берилган эди, ҳозир бутун республиканинг туман ҳокимларига Ғиждувонимиз ва унинг ҳокими ўрнак бўлаяпти.
Одил Мусановни тумани ҳам ҳар доим мени ўйлантиради, шу бола эплаб кетармикан дейман. Салоҳиятли йигит, виждонли раҳбар. Шерзод Ашуров билан ҳозир академияда ўқишда экан, кеча иккаласи билан ҳам гаплашиб, раҳбар сизни мақтаганидан кейин кўтарилиб, оқибатни униб юбордингиз деб, Ғиждувонни ҳокимни озроқ маломат қилдим. Хитойдан Шерзод Ашуров ва вилоят ҳокими Ботир Зариповга атайлаб олиб келган совғам бор эди, шуни етказишим керак эди бугун, аммо имконим бўлмади...
Туманларимиз ҳокимларини иккаласига ҳам оғир шартлар билан юксак ишонч билдирилган давлат одамларидир. Лекин ҳоким Одил Мусановнинг тумани бу-Ғиждувон эмас. Агар раҳбарият шу йигитга ёрдам қилиб, қўллаб қувватламаса, Арнасойимизга бу йигитга ўхшаган ҳоким яна келадими йўқми уни Яратганнинг Ўзи билади. Арнасой муҳим, стратегик туманланимиздан бири, уни хавфсизлик нуқтаи назаридан гапираяпман...
Одил Мусанов қисқа вақт давомида қанча хайрли ишлар қилди, уни арнасойликлар ҳам, раҳбарият ҳам ва мен ҳам биламан. Камтар, салоҳиятли, виждонли, элига ва юртига муҳаббатли инсон, Шерзод Ашуров ҳам шундай. Битта нарсани айтиб ўтмасам бўлмайди, биз ҳаммамиз Канадалик фан доктори, профессор, ғиждувонлик, яқинда таваллуд айёмини нишонлаган, онамдай азиз инсон Дилсора Фозиловани шагирдларимиз. Устозимизни умрлари узоқ бўлсин, кеча телефон қилиб табрикладим!
Мен дунёда икки инсондан қўрқаман, бири онамдан, иккинчси устозим Фозиловадан. Худо шу икки аёлнинг ғазабидан мени асрасин!
Билмайман нега, лекин ҳар иккисини ёнида ёш боладай бўлиб, гапимни эплаб гапира олмайман. Ойнага қараб ўл бу кунингда Қобил Дусов, вазирлар билан судлашиб, уларни сўзларинг билан тупикка тиққан салоҳиятинг қаерда-дейман ўзимга ўзим. Ва яна айтаман, Қобил Дусовни ким қўрқмайдиган одам деди, мисол учун у онасидан, Фозиловадан, хотини ва қизларидан қўрқади, тўғриси.
Маҳрни ўрнига мард бўлиб поводни бошидан бериб юборганимни бошидан тан олган бўлсам, менда нима айб мусулмонлар?))
Юқоридаги икки ҳокимларимизни икки дунёда Раббим азизу мукаррам бандаларидан айласин, ҳеч қачон уларнинг бошини ва байроғимизни ерга эгмасин!
К.Дусов
#Диққат #Яхши_янгилик
🇺🇿🇨🇳 Энди Ўзбекистон фуқаролари Хитойга 30 кун визасиз саёҳат қилиши мумкин
Ташқи ишлар вазири Бахтиёр Саидов ҳамда Хитой ташқи ишлар вазири Ван И фуқароларга икки мамлакатга ҳам 30 кун давомида визасиз саёҳат қилиш имконини берувчи битимни имзолади.
Расмий саҳифаларимизга обуна бўлинг👇🏼
TELEGRAM | INSTAGRAM | sara_xabarlar_rasmiy?si=uFZ0ZvMCH9kNmdGE">YOUTUBE
QORAQALPOQ
Ibroyim Yusupov she’ri
Abdulla Oripov tarjimasi
Qoraqalpog’istonlik barcha do’stlarni qoraqalpoq tili bayrami bilan tabriklaymiz!
________________
Rejissorlar: Erkin Bozorov, Sunmatilla Ermatov
Tasvirchi: Hojiakbar Nurmuhammedov
Ovoz rejissori: Elbek Hamdamov
Hamkorimiz: @xalqbankinfo
Colorist: Bahriddin Shavqiyev
Ijrochilar: Asadbek Bobojonov, Jasurbek Amangeldi (qoraqalpoq ukalarim, O’zbekiston Davlat San’at va Madaniyat instituti talabalari)
Maslakdoshimiz Akilbek Piyazovga, tuhfa etilgan ushbu saylanma kitob uchun Nigora Umarovaga tashakkur bildiramiz!
Подшоҳи ишкаму дил дафтари девон манга,
Дарду меҳнат сўзларин ёздим шудир унвон манга.
Қўлларим танбурваш бағрим тилинган най каби,
Базми ғамда маскан улди гўшаи ҳижрон манга.
Бўсага бир жон надир минг жон берардим жон ила,
Бирки қатра бўса иқрор айласа жанон манга.
Ўлдурур гарчи ки ғамзанг ошиққа бермас омон,
Лабларинг Исо каби ҳар лаҳза берур жон манга.
Ёнайин парвонаваш шами жамолинг нурида,
Шами ҳусни чун Муҳиббий деди дилбар ён манга.
Қонуний Султон Сулаймонхон ҳазратлари.
(0.6.11.1494 - 07.09.1566)
Туркчадан К.Дусов таржимаси
Кобул Дусов ким?
Депутатларга қандай имтиёзлар бор?
2019 йил
Тадбиркорлар диққатига!
Бугун яна бир янги ташкилотимизни очдик ва Капитал Банкга мижоз бўлдик.
Арзон тариф ва сифатли хизмат. Энг асосийси ишончли ҳамкор бу-Капитал Банк!
Эркинжон Турдимов ишдан кетди
У Самарқанд вилоятига 6 йилдан буён раҳбарлик қилаётганди.
👉 https://kun.uz/kr/49262324
Kun.uz расмий канали
https://youtu.be/fZcNPQdQe9M?si=DJaCORIc9FGhSxgE
Читать полностью…Бизни ~ принципсиз сиёсат, виждонсиз роҳат, меҳнатсиз бойлик, феъл-атворсиз билим, ахлоқсиз бизнес, инсонийликсиз илм ва қурбонликсиз ибодат вайрон қилади.
(М.Ганди)
🔹🔹🔹
Нас погубят — политика без принципов, удовольствия без совести, богатство без работы, знание без характера, бизнес без морали, наука без человечности и молитва без жертвы.
🔹🔹🔹
We will be destroyed by politics without principles, pleasures without conscience, wealth without work, knowledge without character, business without morals, science without humanity and prayer without sacrifice.
🔹🔹🔹
Bizni printsipsiz siyosat, vijdonsiz rohat, mehnatsiz boylik, fe'l-atvorsiz bilim, axloqsiz biznes, insoniyliksiz ilm va qurbonliksiz ibodat vayron qiladi. .
Судланмаган ва қамалмаган, беш сутка бўлсаям ўтириб чиқмаган, жаримага тортилмаган бирон бир "тили" бор депутат, журналист, блогер, жамоат фаоли қолмади. Бугун яна биттаси билан гаплашдим, беш сутка ўтириб чиқибди. Баъзи маълумотларда 36 минг аҳоли вакили туҳмат ва ҳақорат деган тамға билан турли жавобгарлик ва жазога тортилган. Бу катта рақам.
Таълимда триллионлаб ўғрилик қилиб юрган вазир ва ўринбосарлари омонда. Жамият аъзолари бўлса дуо ва қарғиш, ҳамдардлик билдиришдан, изоҳ ёзишдан бу ёғига ўтмайди. Нари борса улар бирон бир қўшиқчи ва артистларни, болаларимизни мактаб дарсликларини пулини еб, асли пешанасидан отилиши керак бўлганни машинасига ўқ теккани, уни ўлик ёки тириклиги ва шахсий ҳаётини муҳокама қилиш билан банд, уларга шу қизиқ.
Аслидачи?
Биз бугун аҳолига ижтимоий ва сиёсий зарари кучли таъсир қилаётган, эртага авлодларимизни хор бўлишига замин яратаётган коррупция, непотезм, илм ва фан, жамиятимизга вижодонли фаол сиёсатчиларни, журналист блогерларни, жамоат фаолларини қилаётган ишларига эътиборимизни қаратиб, уларни муҳокама қилишимиз, уларнинг бошига бир мушкул тушганида амалий ва молиявий ёрдам кўрсатишимиз, ҳимоя қилишимиз керак эмасмиди?
Яқинда бир фаолни бошига ташвиш тушибди. Изоҳларни ўқидим. Унда минглаб ёзилган изоҳлар фақат дуо ва қарғиш. Лекин ичида биттаси эътиборимни тортди, у шундай ёзилган эди:
Ватандошлар, мана шу инсон минглаб одамларга холис ёрдам қилар эди, келинглар адвокатларига пул йиғиб берайлик. Бир сўмдан йиғсак ҳам кўл бўлади...
Унга жавобан: у одам ҳақ унга пул йиғишни кераги йўқ, Худо ёрдам қилади унга, уни ўзини пули ўзига етади, бизни дуо қилишдан бошқаси қўлимиздан келмайди-кабилар ёзилган. Шундан кейин у одамни телефонини топдим. У ҳам ўзимга ўхшаган тадбиркор экан, бошқа соҳада. Ёрдам қиламан десам йўқ деди. Кейин адвокатини рақамини сўрадим адвокат керак деб.
Адвокати бн гаплашсам 1500 долларга гаплашган экан, кўришиб 800 доллар бердим. Кечга у одамни ўзи мани топиб келиб қаттиқ бағрига босиб "ука, топишим яхши шарт эмас эди пул, лекин мен бу ҳалқ "ўлган", ўз қаҳрамонларининг бошига иш тушганида юз бурадиган халқ деб умидимни узган эдим, адашибман. Ҳеч бўлмаса биттаси тирик экан.
Биласизми гап пулда эмас, ташвишли кунингизда ҳар ким ўз сафини белгилайди. Биров ҳақ, биров ноҳақ тарафда туриб. Лекин уларнинг орасида шунақа бир тоифа борки, улар бетараф бўлиб кузатади. Бу бетарафлар икки тараф учун ҳам хавфли сотқинлардир ва ноҳақ тарафга яқин одамлар. Афсуски бизнинг аксариятимиз ўша бетарафларданмиз ука.
Кеча адвокатга пул беришим керак эди, арзимаган 800 етмади. 15 000 ча қарзи бор одамлардан бирма бир пулимни қайтаришини, ҳозир Суд учун пул кераклигини, адвокатларим учун зарурлигини, ҳеч бўлмаса 1000 доллардан бериб туришини ҳам айтдим. Ҳеч биридан садо чиқмади. Кечга сиз тел қилиб ҳолимни сўраб, эрталаб 800 берибсиз ҳудди билгандай-деганида, Бонапартни бир мусулмон ўлкани босиб олиб, унинг қаҳрамонларидан бирини қўлга олгани кўз олдимда жонланди.
Бонапарт агар фалон пул берсанг сени озод қиламан дейди. У қаҳрамон бир ҳафта ўзидан қарзи бор тожирларни ёнига бориб ўзини пулини қайтаришини сўраганидаям, бу мусулмон ҳалқ вакиллари бир тийин пул бермайди унга. Шунда Бонапарт унга:Сен бу элни буюк қаҳрамонларидан бўлганинг учун сени ўлдирмаслик чораларини қидириб шу қарорга келган эдим, афсус!
Мана қара, сен жонингни тикиб ҳимоя қилган ҳалқинг сени асирлигингни, бозорларда кишан билан пулингни ололмай юрганингни бир ҳафта давомида кўрди. Лекин ҳеч ким сенга ёрдам қилмади. Сен шу қўрқоқ ва сотқин халқ учун бизга шунча талофат етказиб аскарларимни қирдинг. Энди айтчи, бу ҳалқинг сени кўрсатган мардликларинга арзийдими?
Мендан хафа бўлма қўмондон, мен сени ўлдиришга мажбурман, чунки сен, ўз қадрини билмайдиган аҳмоқ қаҳрамонлардансан-деган маънода уни ўлибга ҳукм қилади...
Қаҳрамонларимизни ҳимоя қилайлик азизлар, уйғонайлик.
Қаҳрамонларини душманига сотганлар, душманларининг этигини ўпиб, зулм остида ҳаёт кечиришга маҳкумдирлар!
https://youtu.be/0vDlp7gxmts?si=DFzcKnxWNlkazofn
Читать полностью…O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2023-yil 31-maydagi "Maktabgacha va maktab ta’limi vazirligi hamda uning tizimidagi tashkilotlar faoliyatini samarali tashkil etish chora-tadbirlari to‘g‘risida Maktabgacha va maktab ta’limi vazirligi hamda uning tizimidagi tashkilotlar faoliyatini samarali tashkil etish chora-tadbirlari to‘g‘risida"gi farmoni 2-ilova 4-bandiga muvofiq:
2022/2023 o‘quv yilidan boshlab maktab darsliklarining ijara to‘lovi to‘liq Davlat budjeti mablag‘lari hisobidan qoplash hamda o‘quvchilarga darsliklarni bepul foydalanishga berish tizimi joriy qilinganligi munosabati bilan budjetdan tashqari Respublika maqsadli kitob jamg‘armasi faoliyati tugatiladi.
Darsliklar ijara to'lovini tiklash uchun hujjatning ushbu bandini bekor qilish kerak bo'ladi, aks holda huquqiy kolliziya yuzaga keladi: ijara to'lovini tiklash haqidagi hujjat ushbu farmonga zid kelib qoladi.
Zabonsizlik ham shuncha boʻlurmu, hay-hay? Oʻzbekiston parlamentarizmida (agar buni parlamentarizm deb atash mumkin boʻlsa) yangi tubmi yoki hali bundan-da battarini koʻramizmi?
Gazeta.uz ning yozishicha, yangi saylangan (kim saylagani qiziq, masalan, men saylovda bularning bariga qarshi ovoz berganman) deputatlar 3 o‘qishda vazirlik va idoralarning 2024-yildagi xarajatlarini 9,98 trln so‘m yoki 775,8 mln dollarga oshirishni ma’qullagan. Jarayon atigi 9 daqiqa davom etgan. Hech kim xarajatlarini oshirish zarurligini asoslab bermagan, hech kim savollar bermagan, hech kim qarshi ovoz bermagan.
Deputatlarni, masalan, Konstitutsiyasining 1-moddasida ijtimoiy deb belgilangan davlatda kam taʼminlangan oilalar va bolalardan iqtisod qilinadigan 2 trln soʻm qayerga ketishi qiziqtirmagan.
Deputatlarni maktablar va bog‘chalarni ta’mirlash va qurish uchun ajratilgan qariyb 423 milliard so‘m qaysi maqsadlarga yo‘naltirilgani ham qiziqtirmagan.
Deputatlarni darsliklar uchun ajratilgan 1,3 trln qayerga ketgani, ota-onalar va oʻqituvchilar nega ijtimoiy tarmoqlarda hali u fandan, hali bu fandan darsliklar yoʻq deb bong urishayotgani, nega darsliklarni oʻz hisoblaridan chiqarishga majbur boʻlishayotgani ham qiziqtirmagan.
Deputatlar, masalan, 10ga yaqin maktab qurish mumkin boʻlgan summa nima uchun qaysidir bank aksiyalarini qimmatga sotib olish uchun ishlatildi, deya savol qoʻyishmagan.
Deputatlar homiladorlik va tug‘ish nafaqalari to‘lash bilan bog‘liq xarajatlar nega qisqarishini ham soʻroqqa olishmagan.
Lekin, masalan, menda Oʻzbekiston fuqarosi, soliq toʻlovchisi, Konstitutsiyada "hokimiyatning yagona manbai" deb tan olingan xalqning bir vakili sifatida savollar bor: Bu "oʻlik" deputatlarni "saqlash" uchun nega men xarajat qilishim kerak? Ular kimning manfaatlarini ifoda etmoqda? Nega parlamentda "nega?" deya oladigan bitta ham tirik jon yoʻq?
Oʻzbekiston xalqiga eng qimmatga tushayotgan narsa - "oʻlik" parlament hamda oʻzaro tiyib turish va nazorat (checks and balances) mexanizmining yoʻqligi.
#Marifat_karvoni
#Qoraqalpoğiston
Berdaq nomidagi Qoraqalpoq davlat universitetida “Yangi O‘zbekiston islohatlar falsafasi” mavzusida ma’naviy-ma’rifiy tadbir o'tkazildi. Unda professor olim va ziyolilar o'z maruzalari bilan ishtirok etishdi.
Rasmiy sahifalarimiz👇
Telegram | Instagram | Facebook | marifatjamiyati">YouTube
К.Дусов суд ҳукмидан норозилиги, судда суд Дусовга нисбатан ҳеч бир исботсиз ҳукм қилганини даъво қилаяпти.
Суд Дусовни "менда ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар, вазирлар ва вазирликлар билан зиддиятни келтириб чиқариш имконияти бор ёки йўқлиги юзасидан лозим бўлган техник экспертизалар тайинланмаяпти ва мени бу борадаги илтимосларим суд тарафидан ҳаттоки муҳокама ҳам қилинмаяпти."-деган Қобил Дусов.
Дусов Ўзбекистонда қонунлар икки хил стандартда ишлашини, оддий қора халқ учун бошқа, 2 трлн пулни ўмарган тизимлар вазирлари ва Алламжонов каби ўғри амалдор кимсаларга бошқалигини ўз ифодаларида таъкидлаган.
Дусовнинг адвокатлари, уни мутлоқ айбсиз эканлигини, Алламжонов фонида йилига давлатга миллиардлаб солиқ тўлайдиган Дусов эмас, халқ ва давлат пулини ўмарган тизим ва ташкилотларнинг ойига юз миллионлаб ойлик оладиган вазирлари жиноий жавобгарликка тортилиши кераклигини айтишмоқда.
Дусов ва адвокатларининг айтишича, апелляцияда Суд агар виждонан қонунларга риоя қилса-сиёсатчи Қобил Дусов оқланади...
Бир ўқитувчи касал бўлди. Ойлиги уч миллион. Дўхтирга борган эди 10 кун даволаниб чиқиши учун 7 миллион тўлашини айтди. Ўқитувчида бундай пул йўқлиги учун у орқасига хомуш қайтиб кетди.
Бу пулни топиш учун у икки ойдандан кўпроқ, емай, ичмай ойлигини йиғиш керак. Буни эса иложи йўқ. Шундай экан даволанишни ҳам иложи йўқ. Ўқитувчини касал бўлишга ҳаққи йўқ экан...
У пари пайкар малак ким ўхшамас инсон анга,
Сад ҳазирон дил фидо бўлсин ҳазирон жон анга.
Ҳай не кофирдур келур имонга йўйманг зулфини,
Бир лаҳза йўқдур руҳлар арз этмаса имон анга.
Боғи ишқида балокаш булбулидур бу кўнгул,
Сийнасинда тоза доғидур гули ҳандон анга.
Тийра мужгоним келарса жон бериб шукрона ман,
Чунки кўрсам ёй қошини ўлмишам қурбон анга.
Бир давосиз дардга тушди бу Муҳиббий ҳаста дил,
Эй табиби дил магар лаълинг бўлар дармон анга.
Қонуний Султон Сулаймонхон ҳазратлари.
(0.6.11.1494 - 07.09.1566)
Туркчадан К.Дусов таржимаси
Qish mavsumiga tayyorgarlik koʻrish va uni betalafot oʻtkazish, isteʼmolchilarga yoqilgʻi-energiya resurslarini barqaror yetkazib berish hamda ularni tejash boʻyicha berilgan topshiriqlar ijrosini taʼminlashda sustkashlikka yoʻl qoʻygan ayrim rahbarlarning shaxsiy masʼuliyatini yanada oshirish maqsadida Vazirlar Mahkamasining tegishli farmoyishi qabul qilindi.
Mazkur hujjatga asosan hududlardagi bir qator masʼullarga intizomiy jazo qoʻllanilgan.
Xususan, elektr energiyasi va tabiiy gazni iqtisod qilish boʻyicha belgilangan rejaga amal qilmagani, energiya resurslaridan foydalanishda limitdan oshishiga yoʻl qoʻygani hamda nazoratni taʼminlamagani uchun Oqoltin tumani hokimi K.Ernazarov, Mirzaobod tumani hokimi O.Raxmonqulov, Boʻstonliq tumani hokimi J.Axmedov, Bekobod tumani hokimi Sh.Doʻsbekov, Zangiota tumani hokimi E.Rustamov, Toshkent tumani hokimi S.Ergashev, Yangiyoʻl tumani hokimi O.Ataullayev, Qoʻqon shahar hokimi M.Usmonov, Bogʻdod tumani hokimi Gʻ.Soliyev, Beshariq tumani hokimi R.Joʻrayev, Soʻx tumani hokimi S.Saidmusayev, Furqat tumani hokimi E.Asronkulovga “hayfsan” berildi.
Shuningdek, elektr energiyasi va tabiiy gaz talon-toroj qilinishiga yoʻl qoʻygani uchun Qoraqalpogʻiston Respublikasi suv xoʻjaligi vaziri B.Juzbayev, Andijon viloyati hokimining yoshlar siyosati, ijtimoiy rivojlantirish va maʼnaviy-maʼrifiy ishlar boʻyicha oʻrinbosari K.Komilov, Namangan viloyati hokimining yoshlar siyosati, ijtimoiy rivojlantirish va maʼnaviy-maʼrifiy ishlar boʻyicha oʻrinbosari Gʻ.Murodxoʻjayev, Toshkent viloyati hokimining yoshlar siyosati, ijtimoiy rivojlantirish va maʼnaviy-maʼrifiy ishlar boʻyicha oʻrinbosari O.Sultanbekov, Andijon tumani hokimi B.Yuldashev, Beruniy tumani hokimi I.Xidirovga “hayfsan” eʼlon qilindi.
Bundan tashqari, hududlarda aholiga koʻmir tarqatishni kechiktirish, sifatsiz koʻmir tarqatish kabi holatlar juda koʻp kuzatilgani hamda ushbu holatlarni zarur darajada nazoratga olmagani uchun “Oʻzbekkoʻmir” AJ bosh direktori oʻrinbosari E.Yakubov oxirgi marta ogohlantirildi.
Farmoyish bilan tegishli vazirlik va idoralarga koʻrsatilgan shahar hamda tumanlar sektor rahbarlari faoliyatiga baho berib, ularga nisbatan tegishli chora koʻrish hamda natijalari toʻgʻrisida bir kun muddatda Vazirlar Mahkamasiga axborot kiritish topshirildi.
Telegram | Facebook | Uzenergoinspeksiya/featured">YouTube | Twitter
Хурматли таьлим вазири Хилолахон! Билмадим, сиз Кобул Дусовни каналини укийсизми - йукми, таваккал килиб мурожаат килаяпман. Мени 2 нафар фарзандим Жиззах шахрида мактабда 3 ва 1 синфларда укийди. Мактаб маьмурияти хафтада еки ойда 2 маротаба гох циркка, гох театрга, гох хайвонот богига пул талаб килишади. Бу томошаларни хаммаси дарс вактида, укиш колдирилиб ташкил килинади. Мен пул бермасам, фарзандим бир узи еки яна бир - икки камбагал оила боласи кучада колади. Чунки, 1 - 3 болага укитувчи дарс утмайди, Боз устига сазоий килинади . Болаларим камситилиб, хурланиб уйга йиглаб келади. Хилолахон, Кобул Дусов даьво килаетган 2, 0 трлн. сумни 1/3 кисми рост булса хам менга заррача кизиги йук. Чунки, бу давлатни, бюджетни, халкни пули. Давлат, хукумат йул очиб берибтими, биз - кора халк нима дея оламиз ? Удда килганни халоли булсин. Бунча катта пулни хар кандай катта оилани 7 авлоди ишламай етиб еса хам ортиб колади. Лекин, шунга яраша мактаблардаги кофир соликларни йук килса еки камайтирилса инсофдан булар эди. Бундан ташкари байрамлару тадбирларга пул йигишлар етарли. Камбагал оилаларга ортикчалик килмокда, огирлик килмокда. Шахсан мен пенсионер - ll гурух ногирониман, пенсиям оз, турмуш уртогим ДМТТ да 0,5 ставкада 600 минг сум маошга уборщица булиб ишлайди. Хар куни болаларни мактабда олиб бориш - олиб келиш учун 20 - 25 минг сум йулкира, 1 минг сумдан 2 минг сум перашкига пул сарфлаймиз. Бир ойга уртача 450 - 500 минг сум пул зарур. Мактаб рахбариятига цирк, хайвонот боги муаммосини айтсак, улар "Бу бизни ташаббусимиз эмас, вилоят М ва МТ бошкармасини буйруги бор" деб жавоб беришади. Вилоят М ва МТ бошкармасида вазирликни буйруги бордир, балким. Шу цирк, хайвонот богидан манфаатдор булмаса, уларда " доля" да булмаса бу еги хам ошиб - тошиб кетганку !?
Масалани иккинчи томони ундан хам огир, ачинарли ! Чунки, цирк, хайвонот боги бахона бир кун укиш булмади. Шундок хам чаласавод болалар (чаласавод укитувчилар укитаетган) янада саводсиз, тарбиясиз булиб бормокда. Хилолахон, давру- даврон сизники ! Суринг!! Лекин, савоб учун давлат ва халк манфаатига озрок хизмат килинг. Авом, кора халкга озрок рахм - шавкатингизни дариг тутманг !!.
Адиз Бобоев Самарқанд вилояти ҳокими вазифасини бажарувчи этиб тайинланди
У муқаддам Иқтисодиёт ва молия вазири ўринбосари бўлган, жорий йил бошидан буён Ҳисоб палатаси раиси лавозимида ишлаётганди.
Kun.uz расмий канали
Президент Шавкат Мирзиёев хорижий инвестицияларни жалб қилиш ҳолати ва келгуси йилги режалар муҳокамаси бўйича йиғилиш ўтказди.
—
Президент Шавкат Мирзиёев провел совещание по обсуждению текущего состояния привлечения иностранных инвестиций и планов на следующий год.
#Mirziyoyev #yigilish #investitsiya #tahlil
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
Онасини сикай, ўғрилар қолиб мани уйимни эрталабдан босишди.
Ўғри вазир, ўринбосар ва бошқаларни айтганим учун. Еее биродарлар, мен эмас анууулар ўғри дедим сизларга.
Онасини итлар сиксин ўшаларни...
https://youtube.com/shorts/DQRXyexl5yw?si=9v6OMYoMu1wiMdJK
Читать полностью…#Ғазал
Ҳар лабинг ўлганни тиргузмакда, жоно, жон эрур,
Бу жиҳатдин бир-бириси бирла жоножон эрур.
Жоним андоқ тўлди жонондинки, бўлмас фаҳмким
Жон эрур жонон эмас ё жон эмас, жонон эрур.
Бўлса жонон бордурур жон ҳам чу жонон қилди азм,
Жон кетиб жонон била жондин манга ҳижрон эрур.
Жон манга жонон учундур, йўқки жонон жон учун,
Умр жононсиз қатиқ, жонсиз вале осон эрур.
Борса жон, жонон йитар, гар борса жонон, жон кетар,
Кимсага жонону жонсиз умр не имкон эрур.
Хуштурур жону жаҳон жонон била, жонон агар
Бўлмаса жон ўйлаким, ўлмас жаҳон, зиндон эрур.
Жоним ол, эй ҳажру жононсиз манга ранж истама,
Чунки жононсиз Навоий жонидин ранжон эрур.