mubashshirahmad | Unsorted

Telegram-канал mubashshirahmad - Mubaşşir Ahmad

70471

Ушбу каналда сиз азизларимизга устоз Мубашшир Аҳмаднинг шахсий мулоҳазалари ва у киши уламолардан келтирган иқтибослари эълон қилинади. Реклама учун: @muazzin_91 | +998973427414 @mezanauz Батафсил маълумот учун: https://taplink.cc/mubashshirahmad

Subscribe to a channel

Mubaşşir Ahmad

Абу Зарр ва Ilhomiddin Sayid Alim!

Ғазо ҳақидаги постларингиз билан бизнинг кайфиятимизни туширяпсиз. Ширин ҳаётимизни заҳарга айлантиряпсиз. Кайфимизни тарқатиб юборяпсиз.

Бизнинг тинч, осуда ҳаётимизни булғаманг! Бу дунё ҳаётимизга розимиз, еб-ичишимиз етарли, тижоратимиз ривожда, бола-чақамиз билан роҳат-фароғатдамиз.

Кимдир ери учун жон бераётган бўлса, бизга нима?

Келишиб яшаса бўлмайдими?

Мана биз ер ости-ер усти бойликларимизни бошқаларга бериб қўйиб, кам бўлдикми?

Осмон узилиб ерга тушдими?

Газимизни бировга бериб, ўзимиз ўтин-таппи ёқиб ё хор бўлдикми?

Ёнимиздаги икки аждаҳо у ёқда турсин, ҳатто узоқ Европа ва йироқ Америка ҳам бизга ҳушомад қилади.

У қайсар фаластинликларда нима бор?

Бир ҳовуч қумини биров бошига урадими?

Трамп бова ерингга курорт қиламан, виллар қураман, деса, йўқ, деб унга тармашиб ётибди.

Хуллас, бунақа хабарларинг билан ҳаётимизни лойқаламай, бизни тинч қўйинглар, хўпми? 🥺😢

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Ҳукуматга таклиф ёзилган пост ёки давлат ишлари ҳақида чиққан мақолалар остидаги комментларга эътибор беринг. 99% негатив. Ҳеч ким ҳокимиятга ё яхши келажакка ишонмайди. Қарийб ҳамма аламзада.

Биз давлатимиз ва ҳукуматимизга дўстмиз, душман эмасмиз. Бу даражада салбий фикрларнинг кўпайиши яхшилик аломати эмас. Бу ҳодиса ё жараёнга бефарқ бўлмасликни масъуллардан сўрар эдим. Вазиятни куч билан ушлаб туриш зулм ёки унга бепарво бўлиш хатар ва охири аянчли.

Фикр, виждон ва иймон аҳлининг чақириқ ва огоҳлантиришига қулоқ тутинг. Уларнинг овозини бўғиш ўрнига, маслаҳатини олинг ва жонкуярлигини қадрланг! Сизга дўст айнан улардир! Виждонсиз, ахлоқсиз, динсиз ва фикрсиз каслар эмас.

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

🆘🆘🆘 Assalomu alaykum aziz vatandoshlar, musulmon birodarlar!
Toshkent islom instituti (Oliy ma'had)da Kadrlar bo'limida bir necha yillardan beri samimiy xizmat qilib kelayotgan Abduxalikova Diloram opaning turmush o'rtoqlari, xalqimiz suygan ijodkor, "AROSAT" kinofilmi rejissyori Mansur Vasatiy (Abduxalikov Mansur) hozirda betoblar.😔😔😔
U kishiga jigar ko'chirib o'tkazish amaliyoti uchun mablag' yig'ilmoqda. Jarrohlik amaliyoti zudlik bilan chet elda o'tkazilishi sababidan mazkur xabarni be'tibor qoldirmaysiz degan umiddamiz! 🤍🤍🤍
Ahil vatandoshlarimizni mablag' bilan yoxud duoi xayr bilan YAXSHILIK uchun sababchi bo'lishlarini hamda Mansur aka ham komil shifo topib, xalqimiz ma'rifati yo'lida yanada xayrli xizmatlar qilishlarini Alloh taolodan so'rab qolamiz! 🤲🤲🤲

Karta raqam: 5614 6812 0401 9248
Abduxalikov Mansur

Yaxshilikka dalolat qiluvchi uni qilgan bilan barobar! 🤝

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Баъзимиз ўз заковати билан муваффақиятга эришса, баъзимиз бошқаларнинг аҳмоқлиги эвазига эришади.

Маҳмуд Дарвиш

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Қадрдон синглим!
Ҳижоб қулоқ, бўйин, тўпиқ, амакининг ўғли ва инстаграмни ҳам ўз ичига олади.

Анас Солиҳ

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

BlackRock ва Ларри Флинк — «Украинанинг янги эгасими»?
(BlackRock корпорацияси қандай қилиб Украинани ўз назоратига олмоқда)

Бир неча кун аввал BlackRock ва унинг дунёдаги фаолияти ҳақида пост қилгандим. Бу сафар BlackRock’нинг Украинадаги фаолияти ва манфаатлари ҳақидаги маълумотлар билан сиз билан бўлишмоқчиман.

BlackRock корпорацияси — бу шунчаки молиявий компания эмас, балки у жаҳон иқтисодиётидаги энг кучли молиявий ва инвестицион тузилмалардан бири бўлиб, 20 триллион доллардан ортиқ активларни бошқаради. Унинг асосчиси ва раҳбари Ларри Финк АҚШнинг Халқаро муносабатлар бўйича кенгаши аъзоси ва Жаҳон иқтисодий форумининг муҳим доимий иштирокчиларидан бири ҳисобланади.

2022 йилнинг кузида BlackRock Украина билан ҳамкорлик муносабатларини ўрнатади. New York Times нашрига кўра, ўша пайтда Украина президенти Владимир Зеленский ва Ларри Финк мамлакатни тиклаш учун махсус фонд тузишга келишиб олишади. Аммо бу келишувга кўра Украина активлари, жумладан, халқаро ёрдам маблағлари ва мамлакатнинг стратегик корхоналари BlackRock назоратига ўтказилади.

2023 йилда BlackRock Украинадаги гидро ва атом электрстанцияларни бошқаришни ҳам қўлга киритади. Бундан ташқари келишувга кўра агар Киев олинган ташқи қарзларини тўлай олмаса, мамлакатнинг йирик завод ва ресурслари BlackRock ихтиёрига ўтади.

Сиёсатшунос Малек Дудаков фикрига кўра:

«BlackRock сиёсий беқарор бўлган мамлакатларга фаол кириб боради: урушлар, инқирозлар, можаролар — бу улар учун янги имкониятлар. Украина эса — янги “семиз актив”. Урушдан сўнг, у бир неча қисмларга бўлиниб, сотилади. Ер, инфратузилма, энергетика — ҳаммаси арзон нархда олинади».

Америка сиёсий арбоби Роберт Кеннеди кичик (Роберт Кеннедининг каттанинг ўғли ва марҳум Президент Джон Кеннедининг жияни) очиқчасига шундай дейди:

«BlackRock Украинадаги ҳаммани сотиб олди. Мамлакат улкан корпорациялар қўлига ўтди».

Унинг таъкидлашича, Украина ҳукумати мамлакат ҳудудининг камида учдан бир қисмини сотиб юборган. Харидорлар кимлар? — DuPont, Cargill ва Monsanto каби транснационал агрокомпаниялар бўлиб уларнинг барчаси BlackRock’ка тегишли.

BlackRock нафақат инвестиция киритиш билан шуғулланади, балки — у урушдан кейинги ҳудуд ва ерларни тизимли тарзда ўзлаштиради ва фожиаларни даромадга айлантиради.

@alitoshkandi

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Дин илмга қарши дейишади..
Динимиз Қуръондан нозил бўлган биринчи оятдаёқ "Ўқи!", деб илмга буюради. Самовий таълимотимиз нозил бўлган илк ҳарфдаёқ ўқиш ва ўрганишга очиқ амр этган.

Бизнинг наздимизда уламолар пайғамбарларнинг меросхўрларидир. Қуръонда эса аҳли илм фаришталар билан баробар кўрилади:

"Аллоҳ адолат ила туриб, албатта, Ундан ўзга илоҳ йўқлигига шоҳидлик берди. Фаришталар ва илм эгалари ҳам" (Оли Имрон сураси, 18-оят).

Дин ва илм ўртасида зиддият кўрган киши, дин нима ва илм нима эканини билмайдиган кишидир.

Мустафо Маҳмуд, "Шайтон ҳукмрон" китобидан

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Сизни “Тепада бир танишингиз борми?”

Одамлар билан суҳбатлашганда тез-тез учрайдиган иборалардан бири — шу. Оддий қилиб айтганда, бирор киши қандайдир ишни тезроқ ва осонроқ ҳал қилиш учун таниш-билишларини ишга солишга уринганини эшитиб қоламиз.

“Юқорироқда танишинг бўлса ишинг битади” ёки “қўли узунроқ қариндошинг бўлса, фойдаси тегади” каби сўзлар жамиятимизда одатий ҳолатга айланган.
Бироқ, бу сафарги мавзумиз бу ҳақда эмас.

Гап шундаки, баъзи одамлар жиддий ва муҳим ишларни бошламоқчи бўлганларида, авваламбор уларга ёрдам бериладиган бирор таянч бўлишини исташади.

Бошқача айтганда, уларга ишонч берувчи “юқорида танишлари” ёки “қўли узун” қариндошлари борлигини ҳис қилиш керак бўлади.

Сиз буни ўқиб, “Ҳа, бундай одамлар бор”, деб ўйлаб, ўзингизга алоқаси йўқ деб ўйлаб ўтиб кетишингиз мумкин.

Лекин, чуқурроқ назар ташласак, биз ўзимизда ҳам шундай тушунчанинг шаклланганини кўрамиз: қандайдир ишни бошлаш учун, гўёки, орқангда биров бўлиши керак, танишинг бўлиши керак.

Нима иш қилмайлик, кўпинча биринчи қадамимиз — “таниш” қидириш бўлади. Бу эса, назаримда, бизга сингиб кетган ҳолат.

Энди асосий савол: нега?

Мени қизиқтирган савол шу бўлди: нега одамлар шундай йўл тутишади? Нега бевосита ҳаракат қилиш ўрнига, биров орқали ҳал қилишни устун қўйишади?

Бир қарашда жавоб оддий: чунки бу ишни тезроқ, осонроқ ва камроқ қаршилик билан битиради.

Лекин мен изланишларим жараёнида бутунлай бошқа — ички жавобни топдим.

Бу жавоб — инсон фитрати билан боғлиқ эди.

Қандай қилиб? Қани айтаман.

Инсон фитратида — яъни, унинг табиий ички тузилишида — ўзида мавжуд бўлмаган кучга таяниш, ундан ёрдам сўраш ва орқали турли масалаларни ҳал қилиш истаги бор. Бу юқори куч — Худо.

Инсон табиатан ўзидан юқоридаги Кучга юзланади, Ундан сўрайди, Унга талпинади. Бу — ёзилган, синаб кўрилган ва бошқача бўлиши мумкин бўлмаган ҳақиқат.

Фитратни ўзгартириб бўлмайди
Аллоҳ инсонни шундай яратган: Унга сиғиниш ва Унга боғланиш инсон табиатининг бир қисми.

Лекин, масалан, собиқ Иттифоқ давридаги каби Худосизлик ҳукм сурган шароитларда, одамлар Аллоҳни унутдилар.

Аммо фитратларидан қоча олишмади. Натижада — раҳбарларга сиғиниш, уларни илоҳийлаштириш каби ҳолатлар вужудга келди.

Бир шахсга сиғинишни нормал деб қабул қилиш — фитратнинг бурилиши эмас, балки йўналишини алмаштириш холос эди.
Имон сусайса, таянадиган куч ҳам ўзгаради

Шундай экан, инсон фитрати — ўзидан юқори Кучдан ёрдам сўраш, Унга боғланишдир. Лекин агар иймон сусайса, ақийда сустлашса, инсон ўша фитрати асосида, Аллоҳ ўрнига таниш-билишлар, мансабдорлар ёки "қўли узун" қариндошлар орқали ишни битиришга ҳаракат қилади. Чунки у талпиниш ҳиссини қолдиролмайди — фақат йўналиши ўзгаради.

Демак, таниш-билишчиликка барҳам бериш учун фитратга, яъни Аллоҳга қайтиш керак.

© Bekzod Azizov

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Ҳазрати Умар розияллоҳу анҳу Амр ибн Ос розияллоҳу анҳуни Мисрга ҳоким қилиб жўнатаётган пайтларида ўрталарида шундай суҳбат бўлиб ўтди:
- Агар олдингга ўғри келса, нима қиласан?!
- Унинг қўлини кесаман!
- Агар менинг олдимга қорни оч келса, сенинг қўлингни кесаман!!

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Хотинбоз амаки анави дўзахга йўллайдиган соқолсиз, бузуқи амакининг соқолли версияси экан. Миллатни бузишда икковиси ҳам бир гўр, икковиси бир жойдан таълимот олади.

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Биз илмни Аллоҳдан бошқа учун олгандик. У эса Аллоҳ учун бўлишдан ўзгасига кўнмади.

Ҳужжатул-ислом имом Абу Ҳомид Ғаззолий

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Кишилар халифа Муовиянинг олдида гапиришарди, Аҳнаф ибн Қайс эса сукутда эди.

- "Сенга нима бўлди, эй Абу Баҳр, гапирмаяпсан? - дейишди.

Аҳнаф жавоб қилдилар: - "Ёлғон гапиришга Аллоҳдан қўрқаман. Рост гапиришга эса сизлардан".

Имом Абул-Фараж ибн Жавзий, "Сифатус-софва, 607-бет.

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Марокаш арслони: Муҳаммад Ибн Абдулкарим ал-Хаттобий

Риф тоғлари бағридан эсаётган шамолнинг узоқдаги шивирлашини ҳисобга олмаганда, тун сукунатга чўмган эди. Порох ва қатъият ҳиди еру кўкни тутган. Муҳаммад Ибн Абдулкарим ал-Хаттобий қояли тепалик четида туриб, мустамлакачи қўшинлар тўпланаётган пастдаги водийни кузатарди. У душман кучларининг сон ва қурол-яроғ жиҳатидан ундан устун эканини билса-да, бир нарсага шаксиз амин эди: у ҳеч қачон таслим бўлмайди. Унинг ватани сотиладиган ёки музокара қилинадиган матох эмас, у қон ва пўлат билан ҳимоя қилинажак!

Томоша қилинг 👉 https://youtu.be/nP1FyZSGlqE

©️Azon Global

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Ваҳб ибн Мунаббаҳ айтадилар: "Олдингдаги нон бурдаси сенга етиб келгунча уч юз олтмиш ҳунарманд қўлидан ўтиб келади. Уларнинг боши Микоил алайҳиссалом бўлиб, Раҳмат хазинасидан сувни тортиб олади, сўнг фаришталар булутларни ҳайдаб келади, қуёш, ой, фалаклар, ҳаво фаришталари, ер ҳайвонлари... охирида новвой бўлади".

"Агар Аллоҳнинг неъматларини санасангизлар, саноғига ета олмайсизлар."
("Наҳл" сураси, 18-оят).

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Алоқани узиш адоватнинг бошланиши дегани эмас!

Айман Ёғий

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Ғазо фожеаси даврида яшаганим учун ўзимдан нафратланиб кетаман. Ўзимни ҳеч нарса билан оқлай олмайман.

Еган овқатим, олган нафасим ва кўрган роҳатим мен учун ҳаромга айланёзади.

Қутқарувчи қўлидаги боши мажақланган ва танаси жонсизликдан осилиб қолган мурғак қизчанинг жасадини кўрганда, сиз ҳам шундай ҳолга тушяпсиз, биламан диндошим. Лекин чора қаерда? Бунга нима деб жавоб берамиз?

Постга расм қўймадим. Фейсбук блоклаб қўяди мени. Ҳатто бунда ҳам чорасизман.

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Президент керакли одамларга ТОПШИРИҚ бериб қўйган, "соҳани мамлакатга олиб кириш учун керакли ишларни қилларинг", деб. Аммо топшириқ олганлар саботаж қилиб ўтирипти! Бошқа тавсиф йўқ бу ерда: саботаждан бошқа нарса эмас!! "Исломий" сўзини эшитса қон босими ошиб кетадиганларга мурожат - Исломий молия бу - ИҚТИСОДИЙ тушунча, Британия-ю бошқа иқтисодиётлар фойдаланиб ётган ИҚТИСОДИЙ инструмент. ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИГА ПУЛ КЕРАК! Эшитяпсизларми?

Давлениедан дори-пори ичиб олиб, топшириқни бажаринглар.

👉 Ҳавола

Муҳаммад Шакур

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Йўлдаги чуқурларни бартараф қилиш йўли

Туркияда Zabita хизмати бор. Улар назаримда Ички ишлар вазирлиги бўлинмаси, махсус формада юради. Бозорларни, кўчаларни тартибга солади, ҳатто тарозини тўғри ишлашига ҳам улар масъул. Майда ҳуқуқбузарликларга чора кўради.

Яқинда уларнинг яна бир вазифасига гувоҳ бўлдик. Шаҳар кўчаларини айланиб юрган Zabita хизмати йўлда чуқур кўрса тўхтаб, суратга оляпди, йўлларга масъул жиҳатларга юборяпди ва ўнқир-чўқирлик бир кунга қолмай текисланяпти.

Қадимда мусулмон мамлакатларда жорий этилган муҳтасибликнинг аналоги бўлган Zabita хизматига ўхшаш тузилмани ҳукуматимиз ҳам йўлга қўйса бўлар экан.

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Мустамлакачимизни улуғлайдиган ҳолга келдик

"Аср шоҳиди" кўрсатуви, 61-қисм

Томоша қилинг 👉 https://youtu.be/kWZcPbsxp0Q

©️Azon Global

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Бир марта бўлса ҳам "билмаслик ҳузури"ни синаб кўринг, эй биродар!

Айман Ёғий

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Абдуллоҳ ибн Муборак олдиларида ғийбат ҳақида гапиришганда: "Агар бировни ғийбат қилувчи бўлганимда ота-онамни ғийбат қилган бўлардим. Чунки менинг яхшиликларимга энг ҳақли инсонлар улардир", дедилар

"Рисалатул қушайрийя"дан

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Ayollar hech G‘iybatdan tiyila oladimi?

Vaqtingizda baraka yo‘q sizni ham kunlaringiz tez o'tib ketmoqdami?
Unda bizni eshiting...

Navbatdagi
🔥🔥🔥🔥 marafonimizga start berdik.
Bu Ayol qizlarni qariyb 1,5 ming kishini qamrab olgan 6 bosqich marafonlarimizni 7-si Oynadir.
Uzoq kutilgan loyihamiz bilan tanishib chiqing.
Siz bu Marafonda :
1️⃣. Kitobxonlikka o‘rganishingiz
2️⃣. Vaqtingizni to'g'ri taqsimlashni qilishingiz.
3️⃣. O‘z xatolaringizni tuzatishni o‘rganishingiz.
4️⃣. Har kuni 1 ta hadis yod olishingiz hamda Gunoh asli nima ekanini o‘rganishingiz
5️⃣. 40 farzni yod olishingiz.
6️⃣. Islom Ummatining 100 buyuk shaxsi kitobini mutolaa qilishingiz
7️⃣. Xotirani kuchaytirish uchun ma'lum usullarni o‘rganishingiz
8️⃣. Jismoniy sog‘ligingizni tiklashingiz mumkin.

Aslida bu Katta imtihonga tayyorgarlik hamdir.
Dunyoningiz va Oxiratingiz uchun manfaatli bo'lgan ayol qizlarimiz uchun xoslangan bu marafon aynan siz uchun.

Ishtirokchilarimiz 20-aprelgacha qabul qilinadi. Joylar cheklangan. Sizni bir qator ilmlar va yaxshi amallar kutib turibdi.
@vasatiya_4 ga murojaat qiling.

Ha aytgancha sevimli adminlaringiz qaytdi ular sizga hammasini tushuntirishadi.

Oldingi marafonlarimiz natijalarini shu kanalda @Atom_odatlar11


Tayyormisiz?
Yaqinlaringizga ham ulashing)

Qatnashmoqchi bo'lganlar + qoldiring

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Абу Юсуф Парпиевнинг бошларига келган синовдан қайғудамиз. Аллоҳ у кишининг мушкулларини осон қилсин ва тез фурсатда оилалари бағрига қайтишларини насиб этсин! Яқинларига Яратгандан сабр сўраймиз.

Ҳодиса атрофидаги гап-сўзларни, то масала аниқ бўлмагунча, муҳокама қилмасдан, Фазлиддин ҳақларида дуода бўлишни сўрар эдик.

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Расулимиз соллаллоҳу алайҳи васаллам бир кишининг: "Қиёмат қачон?" деган саволига жуда тўғри жавоб берганлар. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: "Мендан буни сўрама! Балки ўзингдан унга нима ҳозирлаганингни сўра!".

Тўғри айтдингиз ё Расулаллоҳ! Унинг саволи-ку фойдали нарса тўғрисида эди. Ошиқча сўзларга ғарқ бўлиш, қандай, қачон ва қаерда каби саволлар, натижага олиб бормайди, ниҳояни ўзгартирмайди. Ҳаммасини фақат амалингиз ўзгартиради.

Мустафо Маҳмуд, "Дўзах йўли устида" китобидан

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

🔹Жонли эфир | Azon Global`да янги лойиҳа!

"Истанбул суҳбатлари"

🔺 19-апрел, соат 18:00 да Azon Global YouTube каналида

Мавзу: "Биз билган ва билмаган Европа"

Суҳбатдош: Нуриддин Низомиддин

©️Azon Global

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Трамп ҳозиргача бекор қилган қарорларини бекор қилиш ҳақидаги қарорини бекор қилишни батамом бекор қилишни бекор қилди.

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Араб дунёсида давлат раҳбари уч ҳолда ҳокимиятдан кетади:

1. Инқилоб бўлса.
2. Жанозаси ўқилса.
3. Жаҳон Банки фатво берса.

Интернетдан

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Дин фақатгина диний билимларни олишга тарғиб қилмайди, балки жамиятдаги ҳар соҳада мусулмоннинг олди бўлишлигини талаб қилади

@MubashshirAhmad

Читать полностью…

Mubaşşir Ahmad

Ўзбекистонда коррупция: бу тизимми ёки тасодифми?
(Мамлакат ривожига тўсиқ бўлаётган иллат таҳлили)

Коррупция — бу шунчаки конвертдаги пора эмас. Бу — қарорлар қонунга асосланмайдиган, балки таниш-билиш, шахсий манфаатларга боғлиқ бўлган тизим. Ўзбекистонда коррупция — ора чора учраб турадиган эпизод эмас, балки бошқарув моделига айланган иллат. У нафақат иқтисоднинг ривожланишига тўсқинлик қилади, балки давлат билан халқ ўртасидаги ишончни йўқолишига олиб келади.

Ўзбекистонда коррупция қандай ишлайди?

Ўзбекистондаги коррупция вертикал тизимли иллатдир. У бутун тузилмани қамраб олган:

– маҳалла инспекторидан тортиб юқори мансабдорларгача,
– давлат харидларидан ер ва субсидиялар тақсимотигача,
– олий таълим муассасалари ва ҳуқуқ-тартибот органларигача.

Бизда ҳалигача қонунлар эмас, таниш-билиш, уруғ-аймоқчилик ва телефон орқали ишни ҳал қилиш тизими устун туради.
Бу тасодифий ҳодиса эмас — бу параллел бошқарув тизими.

Нега бизда коррупция ҳалигача мустаҳкам? Бунинг сабаблари қуйида келтирилади:

1. Институтлар заифлиги.
Суд, полиция, парламент — булар ё ижро ҳокимиятига боғлиқ, ёки ўз вазифасини тўлиқ бажармайди. Назорат ва жавобгарлик бўлмаса — коррупция ривожланади.

2. Сиёсий рақобатнинг йўқлиги.
Эркин матбуот, мустақил партиялар ва ҳақиқий сайловлар бўлмаса, ҳокимиятдаги тизим ўзини хатар остида ҳис қилмайди. Шу боис, ўзгаришга эҳтиёж сезилмайди.

3. Ижтимоий одат.
Одамлар: “пули ёки таниш-билиши бўлмаса, иш битмайди” - деб ўйлайди. Бу одатга айланган. Болани боғчага жойлаш, иш топиш, маълумотнома олиш — деярли ҳаммаси учун пул талаб қилинади.

4. Юқори даражадаги ҳимоя.
Агар юқорида сидқидилдан ислоҳ қилиш истаги бўлмаса, ҳар қандай “коррупцияга қарши кураш” шунчаки кўзбўямачилик ва селектив бўлиб қолади.

Коррупция нима билан мамлакат равнақи учун хатарли ҳисобланади?

Иқтисодиёт секинлашади: инвесторлар “таниш-билиш” орқали иш юритиладиган мамлакатга келмайди.

Ёшлар адолатга ишонмай қўяди: ақл билан эмас, таниш билан масала ҳал бўладиган жойда — таълимдан мақсад қолмайди.

Ижтимоий тенглик йўқолади: бойлар “қонунни” сотиб олади, камбағаллар умидсизликка тушади.

Давлатнинг обрўси тушади: халқ ҳокимиятни ҳалқ манфаати учун хизмат қиладан аппарат эмас, балки фақат бойиш воситаси сифатида кўради.

Коррупцияни енгиш мумкинми?

Тубдан йўқотиш — жуда қийин,
аммо камайтириш мумкин. Бу учун қуйидигилар зарур:

Мустақил судлар ва ҳақиқий қонун устуворлиги.

Эркин оммавий ахборот воситалари ва журналистлар ҳимояси.

Давлат хизматларини рақамлаштириш (инсон омилини камайтириш).

– Салоҳиятли кадрлар учун йўл очиш.

– Жамоатчилик назоратини таъминлаш ва фаол фуқаролик жамиятини қуриш

@alitoshkandi

Читать полностью…
Subscribe to a channel